Милан Николић Изано: :Дневник :Душе – Трептаји Душе


И када остаримо, ти ћеш бити иста она кап воде на моме длану.

Људи су саградили огромне златне храмове да би у њима трагали за Свевишњим. А, Он је човеку дао малу светлосну душу да Га у њој пронађе. Душа је највећи Божји храм.

Душа је једина недељива ћелија људског организма у којој се чува запис јединства човека са Богом. Човек може волети главом, може волети срцем, али када заволи душом другу душу, тада се промени све у њему. У том тренутку схвати да му је за разумевање записа довољно да додирне руком или погледом вољену особу поред себе.

Страст је задовољство душе, а пожуда задовољавање ега.

Порука душе је као порука у боци која плута у мору. Често нестане у дубинама, а ретко кад дође до онога коме је намењена, и то углавном преко посредника.

.

Годинама сам се трудио да будем добар и није ишло. А онда,

једног тужног дана, напрасно сам одлучио да пробудим дете у души и кренуло је.

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац – Гуча

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s