Маргарита Латишкевич: Хоћеш ли да ти испричам причу?
Хоћеш ли,
да ти испричам причу?
Тамо ће бити принцезе,
тамо ће бити хероји,
и куле палата у маховини,
и тешке удисаје
блиставог оружја.
.
Хоћеш ли?
Тамо ће бити ватре над мочваром,
и олује над брдима,
и поклич рогова ловачке похлепе,
под окриљем Шуме –
јелен прогнани.
.
Видиш ли?
Око нас лутају сенке
и шапћу заводљиво и слатко
о заветним стазама снова,
које воде даље
од свих брига.
.
Не слушај их:
треба да ходамо даље
по степеницама од месечевих зрака
под плавим ћебетом
вечите ноћи,
која пада ињем
на храмове.
.
Прича се приповеда – али и,
са крвљу помешана,
у жилама куца.
Јер ће створено да оживи тек тада,
када у њему закуца
комадић срца.
.
Ја, можда,
веома често лажем,
али тебе да слажем не могу – никако.
Неиспричане приче
гуше,
ако су унутра
затворене.
.
Долазе
као прогнани јелени,
ватрама пливају
над путем прљавим.
.
Положи ми главу на колена.
…хоћеш ли,
да ти испричам причу?
.
(белор. Маргарыта Латышкевіч)
Избор белоруске поезије – Алексеј Иванович Чарота
Превод – Дајана Лазаревић
Пројекат Растко – извор