Анастасија: Најлепша прича о постању….


Замисли почетак.

Још није било Земље. Још материја није одражавала свет васељенски. Али, као и сада, испуњена је била Васељена енергијама различитим у огромној количини. Енергије суштине живе, у мраку су и мислиле, у тами и стварале. Није им била потребна светлост спољашња. Унутар себе, себи су светлеле. И у свакој је било све – и мисао, и чула, и енергија стремљења. Али су ипак, разлике међу њима постојале. Код сваке је  једна, над свим осталим енергијама

преовладавала. Као и сада, постоји у Васељени рушилачка суштина и суштина која је градитељ живота. И мноштво нијанси разноликих, налик на људска осећања, постојало је код свих.

Међусобно, никако васељенске суштине нису могле да дођу у додир. Унутар сваке суштине, енергије су у већини троме, док изненада муњевито кретање не настане. Унутар себе, собом стварано, собом одмах и уништавано. Пулсација њихова свемир није мењала, никоме није видљива била, те је свака сматрала да је сама у пространству. Сама!

                                                                       ***

 И одједном, као импулсом, коснуо их је све додир! Истовремено све,  у Васељени бескрајној. Усред комплекса енергија тих живих, један је одједном  обасјао друге. Да ли је  био стар тај комплекс, или веома млад, немогуће је изрећи обичним речима. Да ли се из вакуума појавио, или из искри свега о чему се помислити може, није ни важно.  Тај комплекс је веома наликовао  човеку! Човеку, који живи данас! Налик је био његовом другом »ја«. Не материјалном, већ вечном,, заветном…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s