Некада давно, у води Тичар језера је живело чудовиште огромне снаге. Страшно чудовиште често је излазило из језера, нападало и прождирало стоку чобана. Снажни бикови су заметали борбу и тукли се са чудовиштем, али је оно увек побеђивало. Чобани у страху замоле једног ковача да свом бику окује рогове и добро га припреми за сусрет са језерском немани. Судбоносни сусрет чудовишта и бика са окованим роговима догодио се на пропланку крај језера. Носили су се три дана и три ноћи, а народ није излазио из својих кућа. У зору трећег дана крик језерског чудовишта проломио се Голијом и оно се свом снагом сурва у језеро. Смарагдна боја језера добила је боју рубина од рана чудовишта. После неколико дана, недалеко од језера, на једном извору, вода постаде крвава. Народ позове три свештеника и окупи се пуно света на обалама језера. Три дана су читали молитве. Трећег дана се вода избистрила. На извору потече бела вода, а не крвава. Након тога место окупљања и извор добише назив Беле воде.

Мушко женска чесма

У дну језера налазе се два извора, говори се и данас да су ту некада давно дошли супружници из далеког места тражећи лек за своју неплодност. Када косе почеше да им седе, сваке вечери долазили су и плакали у дну језера. Природа се сажали и отвори земљу под њиховим ногама па их прогута, а од суза из њихових очију начини извор у дну језера са два млаза воде. Верује се да, ко попије воду са женског извора, прво дете биће му женско, а ко попије са млаза насталог из мужевљевих очију, добиће сина.

( извод – Милуновић Ана, Голијска језера: Митови и легенде).

Извор – Приче и легенде –Ecovirtour-