Димитрије Николајевић: То чудо
Овај живот мене живи, не ја њега
Не светлим ја у његовим већ он у мојим очима.
Једном дат читав век из руку ми се отима
И плен одвлачи гори испод снега.
.
Док брзо сиромашим он се богати,
Што сам старији он све млађи,
Свака ме љубав с њим превари чим узлати,
Јер је заодене младу у снове и дарове.
Он краде, мене затичу у крађи,
Њему трупље, мени гусле јаворове.
.
А где је милост, где је нега
Да одмене плеће на које се наслонило брдо?
У неверици загледан у немогуће чудо,
Овај живот мене живи, не ја њега.
.
Д.Н: Изабране песме