Прошетах се земљом предака мојих

тичући стопом камен освештани.

Гробове предака својих походих.

Под Ситницом векују скамењени.

.

Снага ми тла у роду надошла

па лебдех Хумом са сенима светим.

Свака ми слабост овде је прошла.

Чинило се да могу да летим.

.

Пристиглом тићу из јата овога

завичајни поход био пут љубави.

Туда су преци ходили до Бога

и лако се душа до Бога усправи.

.

Светогорје фрушко оца ми чува.

где га је мекши камен удомио.

Носим му поздрав родног Симијова

из чије колевке он исчилио.

.

Док мене буде чуваћу корен

постојбине ми очеве драге.

Са љубављу ћу славити камен

по коме крварише свете ноге.