Милорад Куљић: Камено удомљење


Прошетах се земљом предака мојих

тичући стопом камен освештани.

Гробове предака својих походих.

Под Ситницом векују скамењени.

.

Снага ми тла у роду надошла

па лебдех Хумом са сенима светим.

Свака ми слабост овде је прошла.

Чинило се да могу да летим.

.

Пристиглом тићу из јата овога

завичајни поход био пут љубави.

Туда су преци ходили до Бога

и лако се душа до Бога усправи.

.

Светогорје фрушко оца ми чува.

где га је мекши камен удомио.

Носим му поздрав родног Симијова

из чије колевке он исчилио.

.

Док мене буде чуваћу корен

постојбине ми очеве драге.

Са љубављу ћу славити камен

по коме крварише свете ноге.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s