Горан Лазаревић Лаз: Нова елипса сунца


ти си сада нај ја и болно смо слични

планина си горда а ја медбрежуљак

ти небо у води, вртлог непомични

огледан у мени гладни најнежуљак

.

и бол нам је нова, тако слатко иста

слепа раздаљина два стопљена длана

мој велики невид у оку ти блиста

сузу док ми враћас вечно насмејана

.

у мојим тег ногама ходови ти леже

пут у облаке пред тобом се рађа

стопогледна трептиш док пред нама беже

крманоши најљубавних потонулих лађа

са рамена бацамо огртач од рана

да ходамо путем ојачаног сунца

твоја је светлија,моја тамна страна

јер сада од себе два смо ми бегунца

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s