Милорад Куљић: Птичија слобода
Од сна ми дивну крлетку саздаше
птичицу трептаве душе да чува.
Када и резе закатанчише
схватих да кавез њих од мене чува.
.
Златне су жице посебног соја.
Робовски јаук у милозвук топе.
У обиљу је јадна судба моја
док слобода туђој милости доспе.
.
Од Бога сам биће самосвојно
створено да собом узноси свет.
Мисао своју да вртложи спирално
певајући свој творитељни сонет.
.
Хранбена ме навика спутала
па и не тежим размахнути крила.
Иако ми је душа прогледала
сигурност ту ме собом оробила.
.
Сунце златно за мрву одмених.
Храну душе стомачна ми вара.
За сит стомак лудо завилених.
Омамом ме занела превара.