Верица Стојиљковић: Љубав моја .
Љубав моја живи у дворцу,
чији зидови су платна
саткана од зрака сунчаних!
..
Подови од стена и облутака меких,
а таваница небу звезданом
широм је отворена!
..
Ту расте свакојако биље,
што увек је у цвету
и на име изговорено,
лекове за боли спрема!
..
И жамор се воде увек чује
јер овде, она стално живо пева!
..
Ту и гнезда су птица
што никуда не путују,
но цвркутом буде срца
по далеким световима!
..
Љубав моја
из земље израсла,
са небеса стигла,
ту речи чаробне уписује –
записе будућих времена!
..
И кад заспи,
моја љубав снује
мирисе испеваних и тек
наслућених душом песама!