Рефик Мартиновић: Црвени октобар
Врати ми Драга
бар део оне јесени
и нашег октобра
када смо испраћали птице
на југ
на неке пролећне повратке
када се буду рађале
нове љубави
а наша умирала
јер си ми заувек
заробила снове
и поломила дане
осудила ме
да у парку сакупљам
опале плодове
дивљег кестена
и чекам оне наше
црвене јесење
октобарске кише
…и бол се може волети
вратиће се птице…
