Раша Попов: Моја душа
Моја душа је старо вино без претакања
комад бајатог хлеба гутаног без жвакања
.
Моја душа је свој сопствени враг крвопија
Сама собом нарцисоидно се опија
.
Моја је душа мешина стара на шинама
Комад хлеба на милост црним птичуринама
.
Она ни не слути све тајне смишљене грожње
По међународном домаћем реду вожње
.
Понекад не знам да ли душа та је и моја
Да ли јесте нумерисана ил’ је без броја
.
Самерљиво ли је шта даје а шта узима
Нит’ знам колики простор она заузима
.
Може ли је икоји силник српком попити
И каквим ће се бунилом он опити.