Аница Илић: Трешња


Тек пробуђена гледам како са истока

јутарњи зраци, блистави

трешњу нашу умивају

изнад куће старе на брегу…

и сећам се…

у неко време давно

за мене други браше

плодове сочне са врхова њених.

Гледам је, волим и осећам

да ће душа моја

са душама многим блиским

у неко време друго

стићи до врхова њених

и брати вечно

божанске гроздове Вечности.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s