Владан Пантелић: Моћ препуштања


Одједном сам био потпуно увучен

У тајинство дубоке и плодне бразде

Јер ми се свест заврзла у прошлици

Мисао у мени се жестоко закопрца

Када је ах! напокон! однекуд стигла

.

Био сам у сувовици свога живота

Не часећи ни часак заиграсмо игру

Пројављивања светлости у сваком

Тамном кутку наших жедних бића

.

То је било у ноћи личило је на сан

Вратила се присутност и сјај у духу

Говоио сам: Важно је веома важно

Унети топла осећања у сваки однос

И снага препуштања учиниће своје

.

Добро је да свака особа искуси свет

Благодет моћ и нежност препуштања

И да плови линијама божанске потке

Ненапорно безжељно сасма чудесно

.

Памтим трен када сам је држао за руке

Напупљено небо је почело да се руши

Били смо препуштени једно – утопљени

Изненада се распршио судбине пртљаг

У пребогатој тајној вечери без чворова

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s