Владан Пантелић: Моћ препуштања
Одједном сам био потпуно увучен
У тајинство дубоке и плодне бразде
Јер ми се свест заврзла у прошлици
Мисао у мени се жестоко закопрца
Када је ах! напокон! однекуд стигла
.
Био сам у сувовици свога живота
Не часећи ни часак заиграсмо игру
Пројављивања светлости у сваком
Тамном кутку наших жедних бића
.
То је било у ноћи личило је на сан
Вратила се присутност и сјај у духу
Говоио сам: Важно је веома важно
Унети топла осећања у сваки однос
И снага препуштања учиниће своје
.
Добро је да свака особа искуси свет
Благодет моћ и нежност препуштања
И да плови линијама божанске потке
Ненапорно безжељно сасма чудесно
.
Памтим трен када сам је држао за руке
Напупљено небо је почело да се руши
Били смо препуштени једно – утопљени
Изненада се распршио судбине пртљаг
У пребогатој тајној вечери без чворова