Мика Виткојц: Шеви


Више још, шевице моја, још снажније клицај,

и трагове песка и земље са перја отресај…

Високо на крилима, узлети,

ка сунцу полети….

.

Доле као да се у твом гласу бојазан скрива,

док на висинама постаје звоник и љупкији бива,

тамо горе хоћу да те слушам, тамо узлети,

До неба чак полети…!

Поезија Лужичких Срба

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s