Мика Виткојц: Шеви
Више још, шевице моја, још снажније клицај,
и трагове песка и земље са перја отресај…
Високо на крилима, узлети,
ка сунцу полети….
.
Доле као да се у твом гласу бојазан скрива,
док на висинама постаје звоник и љупкији бива,
тамо горе хоћу да те слушам, тамо узлети,
До неба чак полети…!
Поезија Лужичких Срба
