Весна Зазић:Зимска ноћ


Свуда је мрак само небо озвездано
из кога падају пахуље на већ висок снег.
Дрвеће узима облике како га гледамо.
Гране се повиле као да је на њима тег.

Под Месечином беласа се целац,
светлуца као од звездане прашине.
На том,белом пољу треба да је црни стрелац
да брани ако звук наруши море тишине.

Том бих белином грешну,душу да бојим
док не постане чиста као новорођена,
празна да ништа и никога не зове својим,
спокојна јер осећањима није вођена.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s