Горан Лазаревић Лаз: Млечностазје


између прстију док клизи време

тече низ усне вирмедна река

распрсју вечном душе нам стреме

у ноћи највећој источје чека

.

плећа нам дрхте у магновењу

носимо васељенске распламе страсти

дуго се дајемо богобдењу

тајни нестанка сулудој власти

.

отимам зори нераспев петла

жарруком пловити у неизвесно

очи се препуне надљубав светла

.

прениско небо звездама тесно

растоком срца сред ватре вечне

ранопролећјем расцвале стазе млечне

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s