Петар Шумски: Етида
Бескрај нетакнутих линија живота.
Могли смо зачети и завршити
било коју од њих.
Али нисмо.
Прах сећања пада по свим негаженим
стазама могућности –
онога што смо могли бити.
Али нисмо.
Пртина коју газимо сада
– макар и кружна –
– бескрајно је вреднија од свих
– царских друмова којима нисмо ишли.
Само на овој пртини
коју затрпава снег времена
пахуљама минута сати и дана,
само у овом безнадежном
– САДА –
ма где
– ОВДЕ –
ми Јесмо.
.
Сенке сутона
Трагове стопа
Боје у плаво.
П.Ш: “Антикварница срца“