Кад дође црвена јесен и чокот крвљу роди,

девојке нека расплету курјука дебели швигар.

.

Гологлав ћу се кроз поља клатарати по води

пијан од ветра, а искрен к’о материна брига.

.

Полићу кошуљу вином преко целих недара.

Певаћу нешто из грла и отегнуто низ куће.

.

Још сам толико момак, још имам толико пара

да купим усне света мокре, црвене и вруће.

.

Жене, чувајте очи! Ја све одреда лочем.

Сакријте негде рамена. Гладан сам белих тајни.

.

Будем ли мало диваљ, опрости месече – оче,

до умора сам жељан кровова завичајних.

.

Неће ми бити тешко ако све није плаво.

Нисам ја овом крају далеки путник стран.

.

Ионако сам увек био и Бог и Ђаво

због неке пахуље ретке што задоцни на длан.

.

Кад дође црвена јесен, берите винограде.

Девојке, рваћу се. Отимаћу вам груди.

.

Доћићу да весеље точим у серенаде

уз кикот, вриску и лавеж тешких хармоника лудих.

.

Дај, нека песме реже! Цвокоћу дирке кроз вече.

Вина, бирташице, туго! Вина! Направи пожар!

.

Ја сам остао исти као зид неокречен

и на детињство давно мирише моја кожа.

.

Жељан сам да ми кише лижу косу са чела

и да ме чаша здравља пред капијама срета.

.

Кад буде црвена јесен, нека дођу сва села.

Још имам доста зуба за мокре усне своје