Человјек јако трава,

дние его јако цвет селнии!

Јако дух поиде у нега

и Будет: истина Господња

перебивајет Вовјек!

Пред овим ладним каменом почивају тихо

кости

блаженоупокоеног протојереја Драгачевског

молера Јанка Михаиловића бившег житеља

негришорскога

кои је 36 година

безпорочно слово Божие

у храму Светога Великомученика Прокопија

сушчија в Тијању отправљао

и свега лет поживио 60

и кои се на жалост свога рода

16 Маиа 1852 у вечност преставио.

Помјани господи во Царству твоем

.

Не уписаше у камен биљег

да је Јанко цркве зидао и моловао,

да је против Турака за слободу војевао.

Остави Јанко за собом значајна дела

Па Богу на истину оде чиста образа и ведра чела.

За њега, поред нас, моле се и свеци

које је по цркци ликовао.

Р. Н. Маринковић, Н. Н. Стојић: “Карађођуше“: