Радован М. Маринковић, Ника – Никола Стојић: Црноризац, молер и устаник
Человјек јако трава,
дние его јако цвет селнии!
Јако дух поиде у нега
и Будет: истина Господња
перебивајет Вовјек!
Пред овим ладним каменом почивају тихо
кости
блаженоупокоеног протојереја Драгачевског
молера Јанка Михаиловића бившег житеља
негришорскога
кои је 36 година
безпорочно слово Божие
у храму Светога Великомученика Прокопија
сушчија в Тијању отправљао
и свега лет поживио 60
и кои се на жалост свога рода
16 Маиа 1852 у вечност преставио.
Помјани господи во Царству твоем
.
Не уписаше у камен биљег
да је Јанко цркве зидао и моловао,
да је против Турака за слободу војевао.
Остави Јанко за собом значајна дела
Па Богу на истину оде чиста образа и ведра чела.
За њега, поред нас, моле се и свеци
које је по цркци ликовао.
Р. Н. Маринковић, Н. Н. Стојић: “Карађођуше“: