Снежана Ђинђић: Колиба
Колиба шаманска
осетом давнине
допире.
Будна сањам
заборављене снове.
Ловац ме дубоким погледом краде
док рудином постељу напушта.
У походе мора!
Разливена лепота га пече,
миловање одлаже,
препушта сунцу да зарони у мене.
Да ме чува!
Он и сунце су браћа,
свако на своју страну.
Враћа се кад месец
окити колибу.
Дарује шаманки својој плен,
она њему … плес…
С. Ђинђић: Бела шаманка