Верица Стојиљковић: Ветре


Заплеши ветре, зову те гране, руке моје,

Додирни облаке, загледане у реке плаве.

Засвирај ветре, жели да пева лишће моје,

Пољуби стабло бело, то тело моје је.

Заплеши ветре, земља трепери

Отворила је све очи своје

Надима груди, у срцу њеном, жар је.

Засвирај ветре, песму Исконије

Сунце љубав своју, загрлило је!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s