Верица Стојиљковић: Ветре
Заплеши ветре, зову те гране, руке моје,
Додирни облаке, загледане у реке плаве.
Засвирај ветре, жели да пева лишће моје,
Пољуби стабло бело, то тело моје је.
Заплеши ветре, земља трепери
Отворила је све очи своје
Надима груди, у срцу њеном, жар је.
Засвирај ветре, песму Исконије
Сунце љубав своју, загрлило је!
