Мислимо да знамо камо Сунце гази своје златне стазе.

Кунемо се у живот сјајни да све тајне скривамо у себи, да их не загубе крадљивци снова – ми их чувамо у недрима. 

Ми све знамо.

Чудна ми чуда како онда никако да љубав дође преко брда?

Брдо је велико од питања и скривених знања незнања.

Чар на дар свакодневно ал’ вазда ми спремно мислимо.

И род се рађа и плаче кад види Сунца сјај.

Да ли од бола или радости што живот нема крај? 

Хм даа. 

О даааа. 

Зимске ноћи су топле када их греје Љубав великог слова.

И када сне обојиш црвеним пламеном пролећног зова тишине.

А она као и свака арија.

Полако ти срце завија

у живо сребро и бело злато… 

Полако и лако. 

Негде се чује рој пчела.

Ржу дивљи пастуви и трк њихов земља смело дочекује. 

Горски поток смело подврискује јер чува песму Вила. 

Свака је воду пољубила и занавек благословила. 

Том се водом умило девојче младо и момче весело јако.

Живот књига се уписа горе,

небом звезде сада се оре! 

Долази краљ! 

Долази краљ.

.

-Извор: Звезда Род Zvezda Rod-