Милица Мирић: Србијо, вољена копљем и песмом


Скривен ми поглед преморени.
Иду колоне бескрајне, тужне.
На пести своје чело наслони’
газе блатњаве путеве, јужне.

Остало им је пусто згариште
на земљи српској, рођеном прагу.
За њима душа вапај иште;
многи гинуше за земљу драгу.

…А ратник овај, копље Ти носи.
Застаје скамењен, заклања скуте.
Листа странице светле прошлости,
повишеним се гласом, заклиње у Те’.

Србијо, вољена копљем и песмом
и сваком чежњом за родним крајем,
у руци јуначкој, рујним вином
и својим горким уздисајем.

Теби ћу дати искру плама,
дрхтаве мисли узнемирене
и када душу туга слама,
из груди нежности прикривене.

Само ми моју нејач заклони!
Лицем јој тамна, прелети сена!
Србијо, бићу Ти ратник искрени
и пред Тобом пасти на колена!

М.М: Збирка – Србијо, вољена копљем и песмом“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s