Верица Стојиљковић: Гошћа


Санак на врховима трепавица спава

у сну своме, шум дрвећа сања

милује га ветар лептирових крила!

.

И смеши се санак  док пале

се светла старог дебла

гошћа му је једна стигла!

.

И шири старина гране,

лишће златом кити,

кореном гошћи руке љуби,

срцем, на небо је вазноси!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s