Николај Заболоцки: Ноћни врт
О, ноћни врт, тајанствени орган,
Луг дугих труба, лог виолинчела!
О, ноћни врт,печални караван
Храстова немих, непомичних јела!
.
Мицала се башта и шумела.
Храст беше битка, а топола – треска.
Сто хиљада листова, ко тела,
Преплитало се сред зрака јесенска.
.
Гвозден август у дугим чизмама,
Далек, с тањиром дивљачи је стајо.
Грмели су пуцњи ливадама,
Траг птичјих тела ваздухом се мајо.
.
Заћута врт, месец нагло стиже,
Десетак дугих сенки леже доле
И гомиле липа шаке диже
Сакривши птице под своје куполе.
.
О, ноћни врт, о врте пун јади,
О, бића, тако надуго уснула!
О, тренутна ватро од парчади
Звезданих, што је над главом букнула!