Некада давно живели су веома срећни људи
Одмах по рођењу добијали су по врећицу Топлих Пахуљица. Сваки пут кад би неко осећао да му је потребна, могао је доћи до тебе и рећи: „Волео бих Топлу Пахуљицу.“ Ти би тада посегао у своју врећицу и одатле извукао Пахуљицу малу као длан девојчице.

Чим би Топла Пахуљица угледала светлост дана, насмејала би се и процветала у велику, чупаву Топлу Пахуљицу.

Ти би је тада положио на његово раме, главу или крило и она би се у додиру са његовом кожом одмах истопила и чинила да се свуда по телу осећа врло пријатно.
Људи су, увек, без устезања, тражили један од другог Топле Пахуљице, и сви су их радо давали једни другима, Било их је увек довољно свуда унаоколо, и свако је био срећан и скоро се стално осећао топло и пахуљасто.
Него, шта то беху Топле Пахуљице и где нам нестадоше ?!….

-препричани делић бајке о Топлим Пахуљицама –извор: форум Вретено