Милоје Стевановић: Оћу бетон


Једне прилике се вође сретише Љубинко Давидовић и Милорад Стевановић. Озидо Љубинко лани Милораду кућу. Не мож да бидне љепша. И окровио.

Љубинко мајстор и по. Нема шта да се каже. Он ти је свукуђ зидо куће и сви су га ценили зато што е бијо човек старог кова. Није бекријо, није шепртљо, ко што има међ мајсторима и вакиг и накиг. Јок он. Сваког је поштово и

држо рјеч. Кад обећа, не бој се. И није шћео д-уцени човека. Бож сачувај. Знало се колика е његова надница, и ниси моро да се ништа погађаш. Кад изгријава сунце, он је на лицу места. Увече док се види не напушта посо. Кад

бидне о ужини и ручку, чим заврши јело, први устае. То му људи ценили и поштовали.

.

Вели Милорад: – Љубинко, мош ли да ми овијег дана удариш тратовар око куће. Све сам спремио. Шодер с Мораве сам догно. Препран. Ко бисер. Набавио сам и цимент поповац – коно што ми рече да се показо најбољи за те ствари.

– Слушај Милораде, ове и оне неђеље не могу. Морам да достоверим посо што сам започо људма. Ал оне онамо долазим. Колко у понедјоник ил уторник. Најдиље у-срједу. Сем не дај Боже.

– Добро, нек бидне како велиш. За цену не питам. Колко зинеш. Ал ти знаш шта ја оћу?

– Знам. Ти оћеш бетон.

– Е, то. Оћу бетон! И готова ствар. А јок ко што су они пелвери, оздо испод планине, мом комшији правили тратовар оловлани. Ене ти га сав опузо и прсо реко би си бацијо шедит на њега.

– Немо да бригаш. Овај што ја и ти наредимо има да нас надживи. Ако тене, ја ти правим јово-наново о моем трошку. Само немо д-оскудјевамо с циментом.

.

Руковаше се. То ти је ко да су оверили уговор у суду. Још чвршће. Кад поштени људи нешто здоговоре, то ти је све и свја. Коно кад кроз брвно и греду прокуеш ћупријаш ексер па га ондак одоздор подврнеш. Нема силе која то мож да рашчеврљи и да батали. Волим таке карактерне људе да сретим на путу, а јадно ти на мом имању. Богами. Изнјек ја влашу с ракијом и чаше.

Ко велим, нек залију погодбу. Милорад узе чашу. Љубинко се мршти:

– Ја ти споради притиска не пијем, ал ајд суни и мене мено, колко да наздравим.

– Нек бидне благословен овај здоговор.

– Амин.

– Здрав си, мајсторе.

– Од Бога ти здравље, домаћине.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s