Илија Зипевски: На обали


Гледао сам је између обрва
Док је говорила
Да слику коју гледа
Једном већ је видела
.
Гледао сам је између обрва
Док је говорила
О призору Вечности
Које се наједном сетила,
.
Гледао сам је између обрва
Док је у мом оку лежала
Нежна, смерна, племенита
Једина која је икада постојала,
.
О Вечности,
Миришеш дивно,
Овде на обали
.
Спуштених једра,
Јер куда би одавде и пловили ?
Без времена и стварности лажних,
Има ли места до којих можемо стићи?

О Вечности,
Твоја песма ме цели,
Овде на обали..
.
Али знам да одавде,
Сестро небеска,
Због туђих времена и стварности лажних
Ми се морамо растати
.
Али знам
Да одавде, ја и ти
Морем времена и стварности лажних
Још ћемо једном запловити
.
Јер тамо у ноћи
Јата смо душа која лутају морем,
Тону у добине док звезде лове,
А чезну тебе и себе у теби једино спознати..
.
О Вечности,
Твој ме милује мир,
Овде на обали
.
О Вечности,
До следећег кад и где
Машем ти
.
О море у ноћи,
Сам
Једном
На обали…

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s