Лука Црвенковић: Мимикрија


Огули латице с ружа,
свезуј их скупа,
и чувај за вечност.
Њина мукла обећања,
о наслеђу славном –
– труну мој лик.
.
Моје опонашање
Разболело је околиш.
Где год ми поглед сеже,
Нема садржине.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s