Лука Црвенковић: Мимикрија
Огули латице с ружа,
свезуј их скупа,
и чувај за вечност.
Њина мукла обећања,
о наслеђу славном –
– труну мој лик.
.
Моје опонашање
Разболело је околиш.
Где год ми поглед сеже,
Нема садржине.
Огули латице с ружа,
свезуј их скупа,
и чувај за вечност.
Њина мукла обећања,
о наслеђу славном –
– труну мој лик.
.
Моје опонашање
Разболело је околиш.
Где год ми поглед сеже,
Нема садржине.