Горан Лазаревић Лаз: Док се јутра не сете петлова


док се јутра не сете петлова

ериданском путујемо реком

размеђама надјаве и снова

крманимо васкрсу далеком

.

лађа сунца насред тамне воде

ватре наше преноси у вечно

то у нама поново се роде

непреболи када небо млечно

.

пада зором да раздвоји тела

да умири једно срце плачно

док трајемо насред вирја бела

.

у ком судба надвладава мрачно

сред наслада којима се дамо

усхитима кад се удвајамо

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s