Лабуд Н. Лончар: Буди ме


Буди ме тишина

И птица што ћути у глави

И море што шапуће сјене заборављене

И ријеч неказана

У тренутку сазнања љубави

И сунце што милује груди успаване жене

Наслоњена на мене и јутро..

.

Буди ме тишина

И сјећање што претећи виси изнад главе

И ријеч неказана,

Која се требала казати давно.

.

Буди ме тишина

И птица што ћути у глави

И мирис расцветале трешње

Далеко горе у башти

Којом одавно не гази моја нога.

.
Буди ме тишина –

И птица што ћути у глави

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s