Осип Мендељштам: Петенбуршке строфе
Н. Гумиљеву
.
Кружи над жутилом државних зграда
Метне мећаве дуго ветар сув;
И опет – јуриста у санке упада.
Широким гестом шињел заогрнув.
.
Зимују лађе. Припека висока
На кајитама сва стакла разгара.
Чудовишна, ко оклопњача крај дока,
Русија се претешко одмара.
.
А над Невом: посланства света пола,
Сунце, мир и Адмиралитет иза!
И државе порфира охола
Ко на испоснику отежала риза.
.
Северног сноба оптерети ова
Оњегинова старинска сета,
На тргу Сената: вал сметова,
Дим ватре и хладник бајонета.
.
Чамци су црпли воду. Галеб се вину
И на пањић у мору се баци.
Продавајући хлеб или медовину –
Лутају само оперски сељаци.
.
Кроз маглу јато мотора се види.
Самољубив пешак који мину –
Чудак Евгениј – ништавности се стиди,
Удише бензин и куне судбину.