Илија Зипевски: Мајка


Мајко,

Ти си увек била сама

Овде, међу нама

.

Изнутра древни ратник

Коже дебље но трн,

Споља скроман и нежан

Цвет љубави пун

.

Да раскрчи ми пут

До унутрашњег храма,

Учитељица и друг

Своју крв је дала

.

Мајко,

Спознах твој бол

Осетивши свој

.

Ти безусловно дајеш и рађаш

Овде где умире све,

А тако тужно умире све

И ове ноћи…

.

Ти неисцрпно баште напајаш

И држиш стабло док небо достиже,

Овде где тужно умире све

И ове ноћи тако слатко

Све боли ме

.

Са кровова, са рубова

Ватру што си ми дала

Преносићу даље

.

Сам кроз ноћи, крилат и бео

Све док у само откуцају једном

Не пробудим за тебе свет цео.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s