Јуриј Кошин: Закон јесени
У хладно небо
кошчате руке упире
замрзло стабло.
У њему сав живот
замро.
Младима се уклонио
стари свет.
Испод дрвеног костура
на клупи човек седи.
.
Топло одело греје му жиле
и аритмични пулс.
Мисли, мудра је и свемоћна старина.
.
Гледа сплет мртвог дрвета
а не види
да отуд и њега чека
закон јесени.
.
Поезија Лужичких Срба
Приредио Предраг Пипер
