Радица Матушки: До неба и назад


Отворено срце, вене тихо зборе.

Твоје очи видим, плаве као море.

Седеф се прелива кроз таласе нежне,

жељна пахуљица чекам дане снежне.

.

О, Љубави моја, и срећо, и туго…

Лебдим пут облака, пролазим под дугом.

И помислим жељу, анђелима шапћем,

да ми Тебе штите, с крилима к’о с мачем!

.

Додирујем звезде и Месец црвени…

Огњиште топлоте, роди се у мени.

Све поре испуни блаженство земаљско…

Покорена стојим, живот – Твоје Царство!

.

Kао да сам нека српских здања кула.

Волим те, с билион и још више чула…

Чудесни су трени, октобарских капи,

за Тебе рођена, киша са мном вапи.

.

За једну секунду, цели свет бих дала,

за трептај Твог срца у понор бих пала…

И кроз све векове будуће бих дошла,

за срећу бих Твоју кроз пакао прошла.

.

О, Љубави моја… Ослушкујем небо,

један птић под стрехом ноћас је назебо…

Огрнух га срцем, љубављу, топлином…

Баш му фали Сунце, бори се са зимом!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s