и овако мртав видим све што и ви

која вам је вајда од тог што сте живи

.

светови што лебде пре него се сруше

између мог тела и између душе

.

толико нестваран колико и није

живот је тек точак опште агоније

.

а овде на небу у новоме паклу

ништа баш не значи траг душе на стаклу

.

као и на земљи тако је и горе

мерило су за све неке нове боре

.

у тачки пресека свет црва и птица

страхује да зачне нова кукавица

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“