Марина Цветајева: Знам, умрећу у зору!


Знам, умрећу у зору! Ал од две – у коју?

Не одлучих – са којом – тек поруџбином ледном.

Кад бих могла двапут да згаснем буктињу своју!

У вечерњој зори и у јутарњој, одједном!

.

Небесна кћи – а кроком прођох земљу ову!

С кецељом ружа. Ни клицу не такнувши коју.

Знам, умрећу у зору! Бог – ноћ јастребову

Послати неће по лабудовску душу моју!

.

Склонивши нежном руком нељубљен крст, чисто,

Јурнућу у небеса и задњи поздрав дати

Прорез зоре – и у мом осмеху то исто…

И у самртноме даху песник ћу остати!

 

One comment

  1. Ольга

    Марина Цветаева
    Знаю, умру на заре

    Знаю, умру на заре! На которой из двух,
    Вместе с которой из двух – не решить по заказу!
    Ах, если б можно, чтоб дважды мой факел потух!
    Чтоб на вечерней заре и на утренней сразу!

    Пляшущим шагом прошла по земле!- Неба дочь!
    С полным передником роз!- Ни ростка не наруша!
    Знаю, умру на заре!- Ястребиную ночь
    Бог не пошлет по мою лебединую душу!

    Нежной рукой отведя нецелованный крест,
    В щедрое небо рванусь за последним приветом.
    Прорезь зари – и ответной улыбки прорез…
    – Я и в предсмертной икоте останусь поэтом!

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s