Марина Цветајева: Знам, умрећу у зору!
Знам, умрећу у зору! Ал од две – у коју?
Не одлучих – са којом – тек поруџбином ледном.
Кад бих могла двапут да згаснем буктињу своју!
У вечерњој зори и у јутарњој, одједном!
.
Небесна кћи – а кроком прођох земљу ову!
С кецељом ружа. Ни клицу не такнувши коју.
Знам, умрећу у зору! Бог – ноћ јастребову
Послати неће по лабудовску душу моју!
.
Склонивши нежном руком нељубљен крст, чисто,
Јурнућу у небеса и задњи поздрав дати
Прорез зоре – и у мом осмеху то исто…
И у самртноме даху песник ћу остати!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Марина Цветаева
Знаю, умру на заре
Знаю, умру на заре! На которой из двух,
Вместе с которой из двух – не решить по заказу!
Ах, если б можно, чтоб дважды мой факел потух!
Чтоб на вечерней заре и на утренней сразу!
Пляшущим шагом прошла по земле!- Неба дочь!
С полным передником роз!- Ни ростка не наруша!
Знаю, умру на заре!- Ястребиную ночь
Бог не пошлет по мою лебединую душу!
Нежной рукой отведя нецелованный крест,
В щедрое небо рванусь за последним приветом.
Прорезь зари – и ответной улыбки прорез…
– Я и в предсмертной икоте останусь поэтом!