Марина Цветајева: Знам, умрећу у зору!
Знам, умрећу у зору! Ал од две – у коју?
Не одлучих – са којом – тек поруџбином ледном.
Кад бих могла двапут да згаснем буктињу своју!
У вечерњој зори и у јутарњој, одједном!
.
Небесна кћи – а кроком прођох земљу ову!
С кецељом ружа. Ни клицу не такнувши коју.
Знам, умрећу у зору! Бог – ноћ јастребову
Послати неће по лабудовску душу моју!
.
Склонивши нежном руком нељубљен крст, чисто,
Јурнућу у небеса и задњи поздрав дати
Прорез зоре – и у мом осмеху то исто…
И у самртноме даху песник ћу остати!