Горан Лазаревић Лаз: Небостазјем ветар свилокрилни


небостазјем ветар свилокрилни

стопала нам милује уснула

раздељени светлином умилни

распаметом хиљадама чула

.

два се чуда премећу у треће

несагором зведанога праха

опет биће што сад бити неће

од усхита до несаглед страха

.

пупољци усана пролећно бехаре

низ груди се сливају бујице

опијају дуго махнитаве јаре

.

чекања нам слуђују улице

због бескраја надање је веће

спој бесмртни распрснуте среће

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s