Ана Ахматова: Сивооки краљ
Слава теби боле предубоки!
Краљ је јуче умро сивооки.
.
Јесенско и рујно беше вече –
Вративши се, мој муж мирно рече:
.
“Донеше из лова њега, знаш ли,
Тело су му уз стари дуб нашли.
.
Млад је био. Туге краљичине!
Оста седа иза ноћне тмине.“
.
Своју лулу са камина скиде
И на ноћни посао отиде.
.
Пробудиће ћерчицу крај мене
Да очице сиве гледам њене.
.
Иза окна топола се њише:
“Твог краља на земљи нема више…“