Драган Симовић: Празавичај


Мноме понад облака од сна

Иза тишине и шутње светова

Кружи светлост животодајна

.

Светлост што узноси

И отвара у Вечност

Душу Певача мед звездама

.

И слутим и знам

Да све је опсена

У свету ако љубави нема

.

Јер тамо далеко у самоћи

Након буђења и познања

У празавичају двори су наши

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s