Драган Симовић: Празавичај
Мноме понад облака од сна
Иза тишине и шутње светова
Кружи светлост животодајна
.
Светлост што узноси
И отвара у Вечност
Душу Певача мед звездама
.
И слутим и знам
Да све је опсена
У свету ако љубави нема
.
Јер тамо далеко у самоћи
Након буђења и познања
У празавичају двори су наши
