Горан Лазаревић Лаз: Умивам се твојом кожом од ноћас
умивам се твојом кожом од ноћас
змија свучена сред наде давања
у оку трепти бедара лом двоглас
медтоком удова преплет одзвања
.
низ груди теку ми крљушти склиске
и ја се стресем од жархладноће
стрепњу осећам уз крик одалиске
пред јутро рајско док бере воће
.
сни нам се муте од првог трена
пењем се помамом у мрестилишта
бацам зрак луне преко рамена
.
опет ме питаш дал дајем ишта
док твојом се кожом умивам дуго
не мислим сада нинашта друго