Весна Зазић: Чудо


Свако од нас сања неко чудо

за које верује да неће да се деси.

Неко би да воли и буде вољен лудо,

други да пословни се нижу успеси.

.

Волели би кад је киша да разведри.

Неко се за пород непрекидно моли.

Има оних који желе да се песма изнедри,

да се нахране гладни и обуку голи.

.

Прво треба у себе да се загледаш

и да у души не нађеш ни трун зависти,

свој доручак да убогом предаш,

уступиш место да стари одморе кости.

.

Мораш са речима да будеш пажљив.

Хоће клевета да заболи љуто.

Не смеш никада бити лажљив.

Не држи се ни пред ким гордо и круто.

.

Научи да песмице певаш цвећу

кроз тишину да чујеш како трава расте,

док пролазиш да се наклониш дрвећу,

не руши гнезда у која се враћају ласте.

.

Не говори кад учиниш добро дело.

Научи са врапцима да се дружиш.

Човечности никад не прекрши начело,

да ти се деси, чудо мораш да заслужиш.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s