Верица Стојиљковић: Чаролија


Ноћ преварну у дан претвараш

Тихо, без звука, невидно тами

Док сплећем нам прсте и платно правим

Од погледа у сунце управљених.

.

Бледило зоре у румено бојиш

Осмесима дугом нанизаним

Док сликам шуме и пропланке

Са срнама и јеленима заспалим.

.

Песмом душе изворе будиш

И корење трава милујеш

Док путујем пространствима

Очију твојих!

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s