Велика Томић: Ледена пузаљка


Нисам плакала

само сам камење врљала

градила светилиште

за душе Усудом кажњене.

Дрвене су моје боли.

Пре ће од старости

која да иструли,

него ли да олиста у пролеће

и кинђури се погледима жишкавим.

Ништа ми није

то само рове и рунца срце моје.

Не, ништа ми није

то је само ледена пузаљка

за сузе моје.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s