Велика Томић: Ледена пузаљка
Нисам плакала
само сам камење врљала
градила светилиште
за душе Усудом кажњене.
Дрвене су моје боли.
Пре ће од старости
која да иструли,
него ли да олиста у пролеће
и кинђури се погледима жишкавим.
Ништа ми није
то само рове и рунца срце моје.
Не, ништа ми није
то је само ледена пузаљка
за сузе моје.
