Тихо умирем

Дозивајући једно име 

Тужно

Криком

Полугласом преосталим

Заборављам на све

На изгубљене тренутке 

Нестајем 

Иза сунца 

Негде

Где се најтише пева

Дуга ме шарени и 

Остављам крила 

И лептиров цвет

Што латице мирно склапа

Смрт очекујем лако

Ни у тузи

Ни у срећи

Полако

Као таласи 

Кад покрију нежно обалу мора 

И ништа прече 

На овом лудом свету

До нас двоје

Није било

Сада

Сам

Мирис песме удишем

Песму једину

Што слушам 

У тихој ноћи

Ваздух понестаје

Одлазим

За вечност снова

Тихо

Као лахор

.

– слика: Stella Im Hultemberg-