Александра Стојановић Шаренац: Јесен
Шопен,
Пролећни валцер
у мојој соби јесени.
Ја сам дрво
чије лишће опада.
Неповратно одлази.
И нисам тужна, љубави.
Све што треба да оде од нас,
нека иде.
Ако у овој тузи
може бити радости,
онда може бити и пролећа
у овој јесени.
Ти си лист.
Ја дрво.
Радујем се твом одласку
и не плачем.
Знам да ће доћи пролеће
и поново ме оживети.
