Вукица Морача: Светлост


Изађох напоље, реалност ме дочека.

Пожелех сунцу да је вечно и срећно.

Насмешило ми се, намигнуло

И топлим зракама загрлило.

.

Даровах Мајци Земљи светлост из срца,

Светло свом дрвећу

И мајци дрвету у далеком Сибиру

Што спаја живахни свемир,

А корени му из срца Земље извиру.

.

Подарих светлост из душе

Свим елементима стварности,

А пре свега и изнад свега

Спустих сферу среће у руке

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s