Зорица Бабурски: Јаблан


Када сунце мине у смирају дана

бесана ноћ пространством стражари

низ гране Јаблана долази јесен

а бледи месец му на усни крвари

.

Звоне звона у бескрајној тмини

то луди ветрови кроз тело му реже

и трпи бол од позне јесени

док сребрна магла груди стеже

.

Запевају гране под зведаним трњем

и бескрајем где се тресла гора

све што је миловао и све што волео је

са црном стражом испратиће зора

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s