Верица Стојиљковић: Пољуб вечности


Срце чујем своје,

звони над планином твојом!

Камен бели  слуша засмејан,

у огледалу реке оцртан!

Срце чујем своје,

звони над долином твојом!

Ливадом зеленом,

маслачцима исцветалим!

Срце чујем своје,

звони љубављу устрепталом!

Додирује ти лице,

и душу вечнним пољубом!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s